• +381 11 3440985 // +381 11 45 44 931
  • pokretzasvemojeljude@gmail.com
Радно време: пон, сре, пет 9-16h / уто, чет 12-19h

Prekidi stvarnosti

Jedna stvar mi je godinama smetala kada bih se vraćao sa puta. Počeo sam da štopujem vreme od sletanja na Surčin do trenutka kada bi neko iskrivljeno lice divljački trubilo, preprečilo trotoar samo da kupi svoju pašteticu sa sirom, zagradilo prilaz zgradi… Koliko je vremena potrebno da se iz normalnosti ubacim u divljački mod življenja u ovom gradu? Setim se ljubaznih, ponekad i previše, ljudi iz čijih sam se gradova vratio i razmišljam ko je zapatio ovu planetu majmuna ovde? Nema nacije koja se više kurči bez pokrića od ove. Od presmešnog, tužnog čoveka, koji se predstavlja kao predsednik do Roma na semaforu koji se zaleće na šoferku zbunjene gospođe za volanom.
 
Većina nas se prethodnih godina i decenija od ovoga branila povlačenjem u sebe. Izgradnjom nekog mikrosveta, u koji su mogli da uđu samo najbliži i najdraži, mi smo pokušali da se zaštitimo. Uporno smo gubili, ali nismo želeli da izađemo iz svoje zone komfora. Tako nam je bilo najlakše. Delegirali smo svoje glasove, želje i nadanja nekim ljudima koji su nam se činili slični nama. I dalje gubili. U isto vreme, neki likovi sa mnogo manje skrupula, neopterećeni etikom i moralom, ušunjali su se u naše živote. I od naših mikrosvetova napravili seoski vašar. Sa sve ringišpilom i tetom na trapezu. Bradata žena je postala vođa parade. Svi žele da se slikaju sa pitonom ili na magarcu.
Mnogi osporavaju prednost formiranja novog opozicionog bloka. Nove Opozicije Srbije, koju čine pokreti koji imaju više ćlanova od mnogih, medijski izvikanih vedeta opozicione misli. Nikako da nađem tog overivača koji će da mi udari pečat na čelo i da mi potvrdi da sam pravoverni opozicionar. Može li neko da mi nađe jedinicu mere za opozicionara? Koji su kriterijumi da uđemo u elitu? Nesaradnja sa okupatorom? Pa svi ste, rođaci, bar u jednom trenutku sarađivali sa vragom. Trpljenje posledica, proganjanja, problem u ličnom ili poslovnom životu? Većini vas, rekao bih, dobro ide i dalje. Ja se iskreno izvinjavam zbog lenjosti nadležnih siledžija da mi otvore lobanju. Uporno tražim tu štanglu u glavu slučajnog prolaznika kraće kose i u crnoj spitfajerci, ali ne ide. Ništa se ne dešava. Kriv sam. Što nisam izgubio posao, što nisam prebijen, što mi tabloidi ne rade svakodnevnu rektoskopiju. Žao mi je zbog toga. Tako bi i od mene i mojih kolega napravili poželjnu opoziciju. Hrabra misao. Opozicioni legitimitet daju tabloidi vladajuće stranke.
 
Vi ste i dalje naši drugari. Ništa vam ne zameramo, ništa ne kritikujemo. U jednom trenutku, možda, ćemo da imamo i priliku i da sarađujemo. Biću do kraja otvoren, znam i ko će prvi da zajebe. Mi sigurno nećemo. Svako od nas je dovoljno pametan da bi do sada našao političko uhlebljenje. Dobro mesto na listi. Ali, nismo mi takvi. Zato smo i pravili pokrete, grupe građana, građanske inicijative. Zato što smo drugačiji. Zato što se ne ložimo na funkcije, na moć, na novac. Dovoljno ga zarađujemo u svojim strukama. Mi smo odgovor na ono što mnoge plaši – da ove oteramo, a da se oni ne vrate. Mi smo drugačiji. Mi smo deca ove zemlje koja nam je na prvom mestu. I oko nje nema pregovora. Nema cenjkanja, nema kumova, nema ambasadora, nema zajebavanja.
 
Prekidi stvarnosti. Da ne znate kako se zove predsednik ove zemlje. Da ga viđate u medijima kao Halleyevu kometu. Da političari rade svoj posao, a ne da glume medijske zvezde. Da bolje poznajete pobednike matematičke olimpijade nego ministre. Da svakoga jutra na javnom servisu ide dečiji obrazovni program, a ne polupismeni mucavci u lister odelima. Da Skupština bude mesto u koje predsednik vlade ulazi sa zebnjom. Da više ničija imena ne budu važna, nego institucije koje će da funcionišu ma koju budalu ovaj narod bude izglasao. Ja u sadašnju stvarnost i dalje ne želim da verujem, i znam da ovaj narod može bolje, da ume i sebe da iznenadi. Vreme je da izlečimo svoje rane i krenemo napred, sa ljudima koji nemaju repove u prošlosti, a ovoj zemlji žele najbolje.

#
@